|
|
|
|
IGA RYU DOJONinđucu
Je borilačka veština, strategija i taktika nekonvencionalnog i gerilskog ratovanja koju su praktikovali japanski šinobiji, izvan Japana poznati kao ninđe. Iako postoji sedam stilova borbe, nisu se svi koristili još od samog nastanka ninđucua . Poreklo Glavni znak nin (jap. 忍) se sastoji iz dva manja znaka: gornjeg znaka ha (jap. 刃), što znači "oštrica", i donjeg kokoro (jap. 心), što znači "srce" ili "duh". Skupa, oni znače stealth, tajanstvenost, izdržljivost i postojanost. Đucu (jap. 術) znači "iskrenost", "tehniku". Nastanak Ninđucu se najverovatnije prvi put javlja u 13. veku u Japanu, u vreme prve pojave šogunata kojim je upravljao klan Monamoto . Ipak, koreni ninđucua nalaze se u Koreji i Kini a smatra se da duhovna osnova ove veštine potiče sa Tibeta. Ninđucu nastaje u ilegali, u planinskim, nenaseljenim i neprohodnim šumama ostrva Honšua u centralnom Japanu, nekadašnjim oblastima Iga i Koga. Progonjeni od strane pobedničke vojske, ninđa odmetnici su morali da promene imena, zanimanja i da prilagode svoje ratničke veštine novonastalim uslovima. Prema jednoj verziji, ninđe su bile iz različitih samurajskih porodica koje su, posle poraza svoje vojske, umesto predaje, harikirija (samoubistva) ili vazalstva odlučili da nastave svoju borbu do samoga kraja. Prema drugoj, najverovatnije se radilo o odmetnutim seljacima koji su, iscrpljeni stalnim terorom samuraja, stvorili veštinu koja im je omogućila ne samo uspešnu odbranu nego i dominaciju u gotovo svim aspektima borbe i načina preživljavanja. U stalnome strahu, razvijali su veštine prikrivanja svoga prisustva na tom području a ujedno i veštine neopaženog kretanja i izbegavanja otvorenog sukoba sa svojim neprijateljem. Ninđucu se razvio kao skup osnovnih veština preživljavanja u vreme ratnog stanja feudalnog Japana. Ninđe su koristile svoje veštine za osiguraju svoj opstanak u vreme vrlo opasnih političkih previranja. Ninđicu je podrazumevao metode prikupljanja podataka, tehnike neprimetnog uhođenja, zavaravanja i ostavljanja lažnih tragova. Ninđicu može takođe da obuhvata i treninge prerušavanja, izbegavanja, sakrivanja, streljaštva, medicine, eksploziva i otrova. Kroz istoriju, ninđe su bile ne samo praktičari vojničkih veština, već i političkih, religioznih i kulturnih. Kroz turbulentnu japansku istoriju, još od svog nastanka, učestvovali su javno ili tajno u svim aspektima vojnog i političkog života. Šinobiji su se uvek posmatrali kao ubice, izviđače i uhode. Uglavnom su poznati po svojim varkama. Tajna ninđi i njihove obuke prenosila se sa kolena na koleno samo odabranim učenicima, koji su, da bi postali ninđe, prolazili kroz dugotrajnu i mukotrpnu obuku. |
Ninja kanji - Pisanje reči ninđa na Japanskom.
| ||||
